В г. Панчево скончался (17. 5.1936 года в Русском санатории после непродолжительной болезни) русский генерал Михаил Е. Богушевский, видный боец за освобождение южных славян. Родился он 21 ноября 1854 года в Смоленской губернии, в 1870 года он начал служить, а после окончания Московской военной академии, ему присвоен чин прапорщика в III пеш. Донском полку, в котором он служил до 1876 года, когда подпоручиком берет отпуск и добровольцем уезжает в Сербию для участия в войне с турками в отраде генерала Черняева. В Первой мировой войне он занимает пост командующего пехотного ополченского полка в крепости Брест-Литовск и начальника Терепольского района, принимает участие в кровавых боях, а в 1915 году занимает пост командующего 15 ополченской бригады. В войне он потерял троих сыновей – все погибли на поле брани. Генерал Богушевский является героем четырех войн, а после революции и эвакуации он прибыл в г. Панчево, в котором со своей супругой Софьей Ивановной живет на пенсии, которую по милости Блаженопочившего Короля Александра I Объединителя, ему, как сербскому добровольцу и военному инвалиду, носителю Сербской медали за участие в войне с турками в 1876 году и надписью «за отвагу»'' (Панчевачка недеља, 24.05.1936.) .

Похоронен на Православном кладбище в г. Панчево. Надгробие, к сожалению, не сохранено.

Текст подписан Сергеем А. Мошиным, родным братом Владимира Алексеевича Мошина.

У Панчеву је умро (17. 5.1936. године у Руском санаторијуму, након кратког боловања) руски генерал Михајло Ј. Богушевски,  заслужан борац за ослобођење јужних Словена. Рођен 21. новембра 1854. г. у Смоленској губернији, започео је 1870. војну службу, а по завршетку Московске војне академије произведен је у чин прапоршчика у 111 пеш. Донском пуку где остаје до 1876. године, када у чину потпоручника узима отсуство и одлази као добровољац у Србију и учествује у рату против Турака у одреду генерала Черњајева. У Првом светском рату постаје командант  пеш. ополченског пука, тврђава Брест-Литовск и начелник  Терепољског рејона,  учествује у крвавим борбама, а 1915 године постаје командант 15 ополченске бригаде. У рату је изгубио тројицу синова, који су сви изгинули на бојном пољу. ''Генерал Богушевски, јунак је четири рата, по револуцији и евакуацији долази у Панчево, где са супругом Софијом Ивановном живи од пензије коју по милости Блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља прима као српски добровољац и ратни инвалид, носилац српске сребрне медаље за рат са Турцима из 1876. године са натписом ''за храброст'' (Панчевачка недеља, 24.05.1936.) .

Ознакомиться с другими работами Несиба Палибрк-Сукич -

ссылка 1

ссылка 2